U istoriji jazz-a nekoliko zbivanja zaslužuje posebnu pažnju: 

1.  ovaj muzički žanr nastao je krajem pretprošlog veka. 

2. 1917. godina je važna zbog prvog materijalnog ”dokaza” o jazz-u ,
      naime  tada  je nastala  ”premijerna” gramofonska ploča
3. prvi crni jazz-bend snimljen je tek šest godina kasnije ( CANAL STREET
       BLUES  King Oliver 
4. 1927. godine osnovan prvi jazz orkestar u Srbiji  ( ”Studentski Micky Jazz” )
5. 1927. godine osnovan prvi jazz orkestar u Valjevu (Hawaii jazz band)  
5.  6. maja 1984. god. otpočeo prvi JAZZ FEST !!!

      JAZZ FEST - VALJEVO slavi 31 godina postojanja. To je jedini festival ove vrste muzike koji u kontinuitetu , bez prekida traje od svog nastajanja do danas. Od tada je na sceni Doma kulture “prodefilovalo”  blizu 1200  muzičara  i više od stotinu raznolikih bendova i to iz svih krajeva bivše Jugoslavije, Srbije, evropskih zemalja i SAD.
      Kao i svaka druga lepa i velika priča, priča za pamćenje, i ova je ustvari  krajnje jednostavna. Jovan Maljoković , naš poznati  muzičar i grupa njegovih prijatelja, entuzijasta, Valjevaca ozbiljno zaljubljenih u džez, želeli su da 
svojim sugradjanima promovišu sve najbolje što su ovi prostori mogli ponuditi u tom muzičkom žanru. Kada se ima dovoljno dobre volje i pozitivne energije, nađu se uvek i oni koji će manje ili više pripomoći ! I tako nastade JAZZ FEST !  Uvodne taktove, tog maja pre dvadeset leta , odsvirao je JAZZ ORKESTAR RTS-a. Te godine su učestvovali i QUINTET IVANA ŠVAGERA, sarajevski SINAN ALMANOVIĆ QUINTET, zatim YU BOP ALL STARS (selekcija
beogradskih i zagrebačkih jazzera), JANŠA-DIVJAK SELECTION, sastavljen od beogradskih i ljubljanskih muzičara, JAZZY, KVINTET JOVANA MALJOKOVIĆA, DIXIELAND ANSAMBL LJUBOMIRA MATIJACE I SEXTET MARKOVIĆ-GUT.
Stjepko Gut
           Na početku dvodnevna manifestacija, ubrzo je dobila treće, pa zatim i četvrto programsko veče. Sve je više onih koji nastupaju na bini Doma kulture, a program je raznovrsniji i kvalitetniji.
Iz godine u godinu ređaju se velika imena jazza: Duško Gojković, Bora Roković, Nenad Petrović, Džo Mirković, Lala Kovačev, Miša Krstić, Jovan Maljoković, Stjepko Gut, Mića Marković, Miloš Petrović, Miša Blam, Lazar Tošić, Vlada Maričić, Ivan Švager, Laci Fidri, Luka Bošković, Pero Ugrin, Rade Milivojević-Nafta, Vasil Hadžimanov, Cubismo, Eldad Tarmu...
             Negde polovinom svog života VALJEVSKI JAZZ FEST počinje negovati ženske vokale. "Dame pevaju džez" bio je naziv jedne večeri, kojom je otpočeo novi trend. Tanja Jovićević, Vladana Marković, Marija Mihajlović, Nada Knežević, Bisera Veletanlić, Zdenka Kovačiček, Alma Vučinić, Katarina Kačunković, Madam Pijano... predivni glasovi koji su ofarbali Festival u još lepše , tananije nijanse.
          Kvalitet više je bila programska raznolikost: od svinga i jazz standarda BIG BANDa RTS, preko Maljokovićevih latino –ritmova, etno varijacija Miloša Petrovića, diksilenda, preplitanja različitih muzičkih kultura CAMPUS CARAVANA, pa sve do sinti zvuka grupe HAZARI.  Poseban kvalitet festivala u Valjevu je što veliku pažnju poklanja mladim i talentovanim muzičarima koji završavaju jazz akademije širom Evrope. Te nove mlade jazz snage, pune  nove energije dale su snažan podsticaj ovom festivalu.

        Forma i suština institucije zvane JAM SESSION , videlo se to odmah na prvom festivalu, izuzetno odgovara duhu valjevske publike.Uopšte, atmosfera u Valjevu tokom održavanja “ velike žurke koja se ne sme propustiti”, veoma je specifižna. Uvek srdažna, vesela, pomalo euforična! Jazz muzižari, inače, važe za krajnje neposredne i jednostavne ljude, a u Valjevu to na najbolji nažin potvrđuju. Istini za volju, vele oni, Valjevci uvek bivaju takvi domaćini, da svaka konvencionalnost i uštogljenost ne dolazi u obzir. Zato, valjda, JAZZ FEST stvara topli, opušten i druželjubiv ambijent.

      Korice monografijeU produkciji festivala izašla su i četiri  retrospektivna CD-a sa najboljim snimcima jazz muzižara i grupa koji su do sada nastupali na festivalu. Objavljena je i monografija o 25 godina JAZZ FESTA.
 JAZZ FEST ima tradiciju, za taj kulturni dogadjaj se neosporno zna,  ima itekako dobru reputaciju medju muzičarima, stvorena je neka nova, mlada publika, zato se iskreno nadamo da će 27.JAZZ FEST biti neponovljiv susret sa magijom  i bogatstvom jazz muzičikog izraza.

A kako je sve počelo?

Pitam   Nikšu (Dragan   Nikšić) kako je   to , sa Valjevskim džez festivalom počelo , a on  će: "Te 1982. godine bila je  popularna  „Rupa" -košarkaško igralište i bife KK„Student"-prostor kod rečice Ljubostinje. Korzo se baš te godine samoukinuo pa je većina gradske omladine u večernjim satima, „stazom slonova",odlazila u „Rupu". Peda Mazgić, Luka Džo, Mićko Leon, Meda, Jova Ratluk, Čule Milutinović i Nikša su bili u upravnom odboru košarkaškog kluba „Student". Dogovore se sa Jovom Maljokovićem da jedno veče dovede beogradske džezere da malo opletu. Padne  žešća  svirka, bili su : Stjepko Gut, Miša Blam, Miša Krstić, Luka Bošković. Spojka sa publikom neočekivano dobra. Oduševljenje. Tada se i začela prva ideja o festivalu. Posle toga, te zime, u kafanskoj zaludnici, razvije se priča - za stolom u separeu „Narcisa"- onako, kao moglo bi... Pretvori se razgovor u ozbiljna   razmatranja i podelu   zaduženja. Jedan od kelnera - Cinko ili Prodan - prekida diskusiju i pita hoće li društvo naručivati nešto, dok mu Brka Točilovac odseče: 'Ama vidiš da osnivamo Džez festival!'... I tako je, eto, počelo. „Treba nam politička podrška- bez nje nema šanse"-nastavlja Nikša.

U Opštini je tada bio 'faktor' Dušan Mihajlović. Kada su mu se obratili, rekao je: 'Može, ali pod jednim uslovom'. Posle kraće pauze dodao je : ,,da bude vrhunskog kvaliteta".
„Finansije smo gurali kako smo znali i umeli" seća se Nikša. Bilo je puno entuzijazma i na to se vrlo računalo. Vasa Brada (Dragan Vasiljević) je radio scenografiju, vizuelno osmišljavao priču i dosoljavao dobre ideje;Jova Maljokovićje brinuo o tome koje muzičare zvati (računalo se i da ga znaju pa da mu , eto, učine-kao drugu i kolegi-zanižu cenu)... Amuzičari k'o muzičari ,uvek hoće, kada jesvirka u pitanju, da učine. Energija i raspoloženje su bili na nivou.

Goce DimitrovskiTako je Prvi YU JAZZ FEST u Valjevu 6-og maja 1984. godine krenuo u Domu Kulture. Otvorio ga je - kako tada (svaka čast!)evo i posle 26 godina- Džez orkestar RTB-aTo veče nastupaju i kvinteti Sinana Alimanovića iz Sarajeva, Ivana Švagera iz Beograda; tu je i Janša-Divjak Selection (članovi Džez orkestra RTV Ljubljane); p a potomYU BOP ALL STARS - ZG - BGD (Ladislav Laci Fidri, M. Sedak, Krešimir Remete, te Miša Krstić i Lazar Tošić); JAZZY iz Beograda vodi vrsni pijanista Miloš Petrović; neizostavni Jova Maljoković kvintet ( Đino Maljoković, Miša Blam, Goce Dimitrovski i Miša Krstić); Dixilend Ansambl Ljubomira Matijaca i Marković-Gut sekstet zaokružuju I festival. Najbolje od najboljeg u ondašnjoj Jugoslaviji.

Već sledeće godine, uoči II JAZZ festivala - frka: ondašnji direktor Doma kulture, Ninić, svojevoljno (verovatno indukovan ili uplašen JAZZ-improvizacijama i dražima nepredvidljivosti koju nosi JAZZ atmosfera) - otkazuje muzičarima koji su se, što u Zagrebu, što u Ljubljani- već bili spakovali za put u Valjevo. "Mnogi su mislilidaje ovim potezom oglašen 'fajront' valjevskom JAZZ-FEST-u" - seća se direktor Radio Patka, Branko Antonić i dodaje: "Na svu sreću nije bilo tako! Da li zbog inata ili zbog časnog zanata, džezeri su svoju priču ne samo nastavili, već je i obogatili i proširili".
Drugi festival je - zbog pomenutog gafa-održan u sali hotela GP „Jablanica". Opet je na delu bio entuzijazam. Boža Grobar je priskočio sa ozvučenjem (iznajmljivao ga je za svadbe, ispraćaje i druge prilike); Nikša (Dragan Nikšić) & Co su finansijski pogurali, verna publika je bila tu. Na programu: JAZZ orkestar RTB; kvinteti Draga Diklića i Tone Janša, te Milivoje Zlatković kvartet. Prvi dan je bio rezervisan za valjevske džezere. Ovaj dobri običaj predstavljanja domaćih muzičara valjevskoj publici zadržao se i do danas.

Posle su se redjali III, IV, V..sve do XXVII JAZZ festivala. Ko sve ovde nije gostovao i u kakvim šarolikim kombinacijama: Kornelije Kovač, Pero Ugrin, Lala Kovačev, Stjepko Gut, Ratko Divjak, Branko Marković, Ivan Svager, Miša Blam, Vlada Maričić, Džo Miković, Duško Gojković, Vasil Hadžimanov, Bata Božanić, Nenad Petrović...

Deveti YU JAZZ FEST, održan krajem maje 1993. godine, bio je u znaku ženskih vokala. Te godine su pevale: Vladana Marković, Marija Mihailović, Ljiljana Rančić, Kaća Kačunković, Alma Vučinić, Hana Vučićević, a od Valjevki su nastupale: Irena Blagojević, Milica Marković i Gorica Ponjević... Nekih drugih godina ovde su na FEST-u pevale i Bisera Veletanlić, Zdenka Kovačiček, Tanja Jovićević, Nada Knežević, Madam Piano...
 
Nada Knezevic
 
Prvo veče festivala, naslovljeno : „Svi valjevski džezeri" -sve ove godine se žilavo i uspešno održavalo zagrevajući publiku za praznik muzike- pomenimo: ABB6, JAZZSelecion, STREET BOGIE BAND, TEATAR BIZAR, Chane Bend...

Posebna priča su džem-sešni. Eros prožimanja sa publikom, tu do jutarnjih sati dostiže svoj vrhunac. Džez brbljarije se nadgornjavaju dok se pivo i žestoka pića u neograničenim količinama slivaju u sve prisutne. Svakome postane u sopstvenoj koži tesno pa se uzvrti i uznemiri. Tu prorade razni (primireni) vulkani, a sve zahvaljujući džez muzici i atmosferi koju ona odašilje.

"Pored Beogradskog Njuport Džez Festivala radjalo se još nekoliko džez festivala koji, nažalost, nisu izdržali svoje postojanje i gasili su se iz raznih razloga - ističe Mihajlo Blam u pismu/preporuci Ministarstvu kulture Srbije , dodajući:"...No jedan festival ima svoju specifičnu težinu: Valjevski Džez festival. Prvobitno zamišljen kao festival koji će prezentovati domaće džez umetnike i domaće muzičko stvaralaštvo, vrlo brzo je prerastao u ozbiljan internacionalni festival koji pritom nije zanemario domaće stvaralaštvo... Možda nije momenat da se sada odaje dužno priznanje neverovatnom entuzijazmu i energiji tima ljudi koji su zaslužni za opstajanje Valjevskog Džez festivala, ali bi bilo krajnje neozbiljno ne spomenuti one zbog kojih taj festival morada postoji-publika." Za ovih 25 godina došla je na svet jedna nova generacija džezera koja, zajedno sa nama, pomno prati ovu valjevsku muzičku manifestaciju. Ovo je možda trenutak da istaknem činjenicu da je upravo ta džez publika oličenje onog tvrdog urbanog valjevskog jezgra koje odoleva svim navalama neoprimitivizma. To je ona (doduše tanka) nit gradskog senzibiliteta koja pretrajava i održava Valjevo „па nogama". Valjevo je , slikovito rečeno, ponekad "grogi", zatetura se i zanese ali ohrabrujući povici podrške iz publikega trgnu, povrate i tonaše Valjevo kovarne pa kreneu nove okršaje.
U čemu je tajna tog kontinuiteta i izdržljivosti?
Ja bih rekao u jednoj opasnoj koncentraciji individualaca, onih kojima politikai i deologija, velike priče o OVOM ili ONOM, ne mogu ništa. Oni slede svoj njuh i sluh- otvaraju se tačno onoliko koliko treba i kada treba, a prezrivo okreću leda zavodljivim, sumnjivim i mutnim iskušenjima sa predznacima spektakla. Ovde mora pasti i jedna od mojih ozbiljnijih zamerki (ali i dobronamerna preporuka) vezana za džez kulturu u Valjevu:

Zašto nema kluba gde bi (barem) jednom mesečno gostovali džezeri sa ovih (i Ех Yu) prostora ? To bi podrazumevalo tokom cele godine klubske svirke i druženja, a Džez Fest bi bio kruna ove priče. Znamo da j eu komunizmu džez osporavan jer neguje individualnost u čijoj osnovi je nepredvidiva improvizacija od koje se ideolozima i čuvarima Partije kosa na glavi dizala. Otud je , primećuje Miša Blam, džez ipak najlepše slušati po klubovima... To je mesto pravih spojki, mesto zajedničarenja. U tom smislu nema razlike izmedju definicije džeza koju daje valjevski radio-tonac Mišović: „džez je druženje" i opaske Majlsa Dejvisa : „ Džez je umetnost improvizacije". Znao bi Majls, kao pravi Učitelj, da neiskusnijem kolegi, dok na binis vira svoju deonicu, dobaci : „ Sviraj to, sviraj (sledi) sebe a ne ono autoritarno: sviraj TO." Rendi Brejkerbi dodao: „Potrebnaje bezrezervna ljubavprema muzici.-.Muzika je ljubav."Nove ideje, svežina, improvizacija, eros druženja. To je ona hemija koja, evo i ovde opstaje zahvaljujući - pored ostalog i timu ljudi koji se svih ovih godina brinuo da se džez festival održava kako treba. Neki su kao na primer: Jova Maljoković, Mihajlo Mihajlović, Milena Bela Jovanović, Dule Arsenić, Branko Antonić, Dragan Nikšić, tonci Radio Valjeva.... iz prvih „borbenih" redova gurali tu priču; neki su opet iz pozadine saputnici, uzgred- ko manje ko više: Gadža, Fidža, Dule Era, Daka, Voja Cora, Fića, Mikica Levak, Boca, Mićko Leon, Zlaja Aksentić, Bane Ranković, Ljilja Kec i Ljilja Ljiljak, Vukajlovići, Bora Kec, Poštar i Prća, Vesara, Nići i Kiza, Anđelka Simić i mnogi drugi... U tom sazvežđu su i diskofili , beogradski radio- i tv-voditelji i stručnjaci za džez muziku, fotografi (El Gvojos, M. Jeremić...), sponzori (ondašnja GP „Jablanica", „ Diva", Radović com., potom Pivara Valjevo, Printeks, SO Valjevo, Bosis, Aca Gejt...); ostrašćeni lovci na dobru muziku, pić e i sjajne „ribe".