Na plakatu kojim je Valjevski sport-klub «Budućnost» pozivao sugrađane na svoj veliki koncert sa igrankom u Grand hotelu, zakazan za 7- mart l931. godine, najavljeno je pored ostalog i to da će svirati Muzički zbor (džez) «Havaji».
To je mogao biti prvi - besumnje je jedan od prvih - javnih nastupa ove muzičke družine. Na tu pretpostavku upućuje podatak da je Valjevski amaterski džez «Havaji» osnovan upravo te l931. godine, što svakako ne bi trebalo dovoditi u sumnju, jer je ta činjenica bi/a urezana i na pečatu «Havaja». Moguće je, istina, da bi opsežnija istraživanja mogla i preciznije odrediti vreme, možda čak i tačan datum osnivanja orkestra.
Sa ovim u vezi trebalo bi reći i to da je valjeuski džez-orkestar «Havaji» medu najstarijim muzičkim sastavima u Srbiji koji se bar deklarišu kao izvođači džeza. Nema zasad podataka ni o jednom drugom takvom tadašnjem orkestru u unutrašnjosti Srbije.

Hawaii band

Uostalom, džez se u Jugoslavji pojavio lek desetak godina pre tog koncerta u «Grandu», a u Beogradu prvi ovakav orkestar nastao je 1927. godine (studentski orkestar «Miki-džez»).
Nakom 7. marta 1931. učestalo se u «Glasu Valjcva« pojavljuju vcsti i oglasi o učešcima Havajaca na raznim priredbama, svečanostima i zabavama. Redovno se pritom isticala i njihova populamost. U prikazu koncerta Valjevskog pevačkog društva «Čika Ljuba», održanog I. maja 1932, posebno se ističe daje veliki uspeh na toj priredbi postigla muzička sekcija ovog društva, Džez Havaji, koji je posle koncertnog dela oduševio publiku - naročito onu mladu - izvodenjem najnovijih šlagera. Nepotpisani saradnik «Glasa Valjevan konstatuje da su za kratko vreme simpatični Havajci pokazali «doista sjajan uspeh». Krajem 1931. a zatim i početkom 1934. «Havaji» su učestvovali na koncertima u korist lista «Glas Valjeva». Samostalno «Havajsko večc» u pivnici «Srbija» u korist obolclog učitclja Dragutina llića priredili su 25. juna 1933. godine.

Uz zabeleške u novinama o postojanju u Valjevu orkestra «Havaji», i o njegovom sastavu, svedoče i poneke sačuvanje fotografije iz tog doba. Malo koja od njih nosi i oznaku vremena svog nastanka uskraćujući nam tako mogućnost praćenja promena u sastavu orkestra.
Jednu fotografiju «Havaja» objavio je Bora Vujić u knjizi «Zapisi o starom Valjevu» navodeći uz nju da je to prvi sastav Havajaca. Na njoj su: Mile Jevtić Mutap, Brana Vasić, Jelenko Veselinović, Tadija Tadić, Toša Branković, Ljubiša Bojić, Momčilo Matić i Milorad Marjanović - Mile Lisac.

Na drugoj fotografiji, ustupio nam je svojevremeno brat Brane Vasića Miša, snimljenje sedmočlani sastav «Havaja». Od prethodne on se razlikuje i drukčije ispisanim nazivom orkestra na bubnjevima. U prvom slučaju stoji THE HAWAII BAND, a u drugom HAVAII JAZZ. Tu su: Laza Ristović (bubnjevi), Topa Branković (kontrabas), Mile Marjanović (bendžo), Jelenko Veselinović (harmonika) i Brana Vasić (saksofon). Nismo uspeli da identifikujemo trubača i jednog od harmonikaša.
Među fotografijama izloženim u valjevskom Narodnom muzeju, stoji i fotografija desetočlanog sastava «Havaja» na kojoj je podatak da je to sekcija Valjevskog pevačkog društva «Zanatlija». Sudeći po tome, ona je nešto docnijeg vremena, jcr su «Havaji» isprva bili u sastavu «Čika Ljube». U «Zanatlijinom» okrilju ostali su do odlaska u Beograd Živorada Grbića, gimnazijskog nastavnika muzike, čoveka koji je za muziku u Valjevu učinio više nego bilo ko drugi, pre i posle njega. Izgleda da su se tad vratili «Ćika Ljubi» da bi kasnije izvesno vreme bili i pri «Abraševiću».
Pored Valjeva «Havaji» su ponekad svirali i u obližnjim varošicama i u Beogradu, Kragujevcu, Smedervskoj Palanci, Zaječaru... Leta su većma provodili na Divčibarama. Boka Loma je objavio 1989. u knjizi «Divčibare» fotografiju ovog džez-orkestra, snimljenu u tom izlelišlu. Na njoj su pelorica muzičara: Toša Branković, Jelenko Veselinović, Mile Marjanović, Lazar Rislović i Dule Karaklajić.

Sa Divčibara imamo i njihovu fotografiju, snimljenu pred šatorom u kojem su konačili. 0 muziciranju Havajaca na Divčibarama, u hotelu Zdravstvenog društva u vreme dok mu je zakupac bio Krsta Ostojić, Loma piše: «Odmah pošto je počeo sa radom, čika Krsta je zapazio da gostima pored odlične hrane i izvrsnog pića, treba pružiti i razonodu. On je to učinio na najbolji mogući način. Angažovao je najkvalitetniji valjevski muzički sastav džez «Havaji», u kome su bili izvrsni i svestrani muzičari. Šef ovog orkestra bio je Jelenko Veselinović, student prava i svršeni učenik srednje muzičke škole, koji se pored toga što je izvrstan violinista i harmonikaš sa vrlo bogati i kvalitetnim repertoarom, bavio i komponovanjem lepih i melodičnih šlagera. Stalni sastav orkestra činili su: Mile Marjanović - Lisa, koji je svirao bendžo (to je bio prvi, a i posledni instrument ove vrste u Valjevu), Lazar Ristović, pevač izvanredno prijatnog glasa i bubnjar, basist Toša Branković, violinisti Mića Nestorovič i Žarko Gračanin i basist i trubač Bora Gračanin...»

Uz muzičare koji su ovde već spomenuti, kroz džez-orkestar «Havaji» prošli su Dragomir Đenić i Sloba Obradović. Svi su bili solidnog obrazovanja. Muzički među njima su, po obrazovanju, najbolje stajali Jelenko Veselinović, i Brana Vasić. Brana je studirao Trgovačku akademiju u Beču i uporedo učio muziku. On je, verovatno, i bio najupućeniji u muzičke preokupacije onovremene evropske gradske mladeži. U Valjevu je bio zaposlen u banci i u «Jablanici» kao šef računovodstva. Jelenko Veselinović je po završenoj gimnaziji upisao pravo, ali mu je muzika bila privlačnija. Završio je srednju muzičku školu «Stanković» u Beogradu i muzikom se profesionalno bavio do penzionisanja. On se pred rat odvojio od Havajaca i osnovao sopstveni profesionalni sastav. Laza Ristović je bio službenik banke i opštine, Mile Marjanović, Toša Branković i Dragomir Đenić obućarski radnici, a Momčilo Matić diplomirani farmaceut. Većina ih je izvesno orkestarsko iskustvo imala i pre nastanka «Havaja» muzicirajući u Zanatlijskom tamburaškom orkestru ili Gradskom građanskom orkestru. Od instrumenata «Havaji» su imali violinu, bendžo, kontrabas, saksofon, bubnjeve, tamburicu, trubu, harmoniku. Klavirske harmonika, koju je nabavio Jelenko, jedna je od prvih te vrste u Valjevu.
Osnovu repertoara orkestra činila je muzika za igru ali je, tvrdi Jelenko Veselinović, bilo i pokušaja da se svira džez i da se improvizuje na motive naših narodnih melodija da bi se tako stvorilo nešto novo. Muzičku literatura nabavljali su pretplatom na izdanja neke firme u Beču koja im ih je uredno dostavljala.
Iako su «Havaji» više po nazivu nego po muzici koju su izvodili bili džez-orkestar, njegovo osnivanje i postojanje mora se smatrati začetkom džeza među Valjevcima. Upotpunjuje se tim saznanjima i slika, još uvek odveć bleda, i o pojavi džeza u Srbiji.

Zdravko Ranković